Ко је психолог и чиме се бави ?
Психолог је особа која је завршила студије психологије, и претежно се бави здравим људима. Студирањем, психолози не стичу звање психотерапеута, већ је потребна додатна едукација након дипломирања.
Као психолог, напоменућу да ја нисам доктор или фармацеут те не могу да преписујем лекове, чак ни ако бих био доктор психологије. Али, као психолог бавим се само људским умом од почетка студирања, да би након тога био обучен да спроводим сесију засновану на доказима и вршим психолошке процене. Разговоре које водимо нису само пријатељски разговор у коме ћете се испричати, можда исплакати и отићи кући са осећајем олакшања.
Психолог је ту да вас саслуша, емпатично и без осуђивања али његова сврха није само то. Оно што карактерише разговор са психологом јесте употреба сврсисходних питања са циљем да се утврди шта вас мучи, односно који је проблем због кога сте дошли а затим и да вас упути како тај проблем да решите. Дакле, разговор са психологом подразумева поред емпатичног и безусловно прихватајућег става и активну употребу теоријских и практичних знања из психологије.
По ономе што се примети и што је разумљиво је да родитељи веома често, док посматрају своје дете, пореде га са вршњацима, са млађом или старијом браћом и сестрама, својом визијом и очекивањима и покушавају да утврде да ли све тече на начин који је у складу са развојем или је дошло до неког проблема. Како нису увек сигурни да ли и коме треба да се обрате за помоћ или савет, овде су наведени неки од потешкоћа или изазова која могу да се јаве код деце, а код којих психолог може да буде од помоћи.
Ради сагледавања целовите слике о себи или свом детету, у ЕЦ Полетарац можете да се јавите психологу ради: :
Психолошке дијагностике и процене
– процена манипулативних и вербалних способности, психомоторног развоја, емоционалне зрелости детета
Проблема адаптације и одвајања
– адаптација на јасле, вртић или школу, учестало и неутешно плакање приликом одвајања од родитеља, најчешће у првих месец дана, одбијање контакта са васпитачима/учитељицама као и контакта са другом децом и вршњацима.
Проблем учења, пажње и концентрације
– проблеми у савладавању школског градива, немотивисаност, недостатак радних навика и адекватних стратегија у учењу, израда планова према индивидуалним способностима и могућностима сваког детета понаособ.
Поремећаја расположења
– продужена фаза негативизма након треће године и чести изливи беса, немогућност контролисања беса, анксиозност, повлачење детета у себе, потискивање..
Поремећаја понашања
– лагање, крађе, бежање из школе и куће који могу прерасти у озбиљне поремећаје у понашању а који се у каснијем периоду живота тешко коригују.
Психосоматских сметњи и тикова
– честа појава психосоматских сметњи код хиперсензитивне деце у виду болова у стомаку, грчева, главобоља, тикова и емоционалноих поремећаја као последица потискивања.
Фобија и страхова
– страх од мрака, спавања без родитеља, страх од лекара и медицинских интервенција који код детета могу изазвати високу дозу анксиозности.
Саветодавног рада са родитељима
– неусклађеност васпитних стилова родитеља, недостатак вештина комуникације са дететом, помоћ у разумевању развојних проблема и индивидуалних потреба у циљу успостављања складнијег односа са дететом.
Слободан Мићић, мастер психолог
