Дисграфија – специфичан поремећај писања

              Дисграфија представља специфичну тешкоћу у овладавању способности писања. Рукопис за који се каже да је дисграфичан заправо је неуобличен, пун грешака, без јасне целине, поремећеног реда и неуобличених графема. Простор између слова и речи понекад је претерано развучен, понекад претерано збијен, а величина слова варира. Слова су час дебља, час тања, а често су и исправљана (доцртавана).

Неке од карактеристичних грешака које се јављају код дисграфије су: изостављање слова у речи (зц уместо зец), премештање слова (јенда уместо једна), као и додавање слова (варат уместо врат). Уз то, дешава се и да се дете презнојава док пише, врпољи се, плази језик, претерано притиска папир или му рука дрхти. Дисграфија често може да има негативан утицај и на усвајање математичких садржаја, па тако и бројеви могу да имају недовршен или искривљен облик, да буду нејасно написани или да имају вишак елемената. Осим писања бројева, деца са дисграфијом тешко цртају и прецртавају геометријске облике, имају потешкоће са писаним рачунањем, као и са разврставањем облика по величини, облику, а често и по боји. 

               Третман дисграфије

Како је писање психомоторна активност, тако се и третман дисграфије базира на реедукацији психомоторике. Третман се ослања на осамостаљивање покрета писања, вежбе уједначавања тонуса мишића, вежбе оријентације у простору и вежбе оријентације на самом папиру. Важно је ићи постепено, те са децом увежбавати прво држање дебљих па све тањих средстава за писање. Након што дете научи да правилно држи оловку и увежба изоловане покрете писања, прелази се на вежбе писања појединачних слова, а након тога писање целих речи и реченица. 

               Битно је знати да су графомоторна спретност и правилно држање оловке предуслови за развој вештине писања код детета. Уколико се јави било какав проблем у процесу овладавања овим вештинама, важно је што пре се јавити дефектологу како би се се третман почео на време и постигао максималан успех у кориговању постојећих и спречавању настанка нових потешкоћа.  

Мастер дефектолог

Јована Дражић